HIBRIDNI NARATIVI, HIBRIDNE ISTORIJE
28. novembar - 14. decembar 2019 * Umetnički prostor U10 * Beograd, Srbija
Fotografija: Igor Ripak
28. novembar - 14. decembar, 2019
Otvaranje: 28. novembar, 19h
U10, Beograd, Srbija
27. decembar, 2019 - 30. januar, 2020
Otvaranje: 27. decembar, 19h
Savremena Galerija Zrenjanin, Zrenjanin, Serbia
Učesnici: Darko Vukić (Srbija), Liza Grobler (Južnoafrička Republika), Mirza Dedać (Srbija), Mila Panić (BiH), Igor Ripak (Srbija/Austrija), Sahar Sepahdari (Iran/SAD), Goran Stojčetović (Srbija)
Kustos: Nadežda Kirćanski
Izložba hibridni narativi, hibridne istorije počinje uznemirujućim odjecima prošlosti koji možda imaju neke veze i sa nama. Merijen Hirš je to nazvala postmemory želeći da označi specifičan odnos nove generacije sa sećanjem njihovih predaka: to je nasleđeni narativ koji je nekad usađen toliko duboko da se čini kao da je naše autentično iskustvo. Sećanje koje se spontano prenosi na nove generacije putem slika, priča i ponašanja se često preslika i na njihovo okruženje, odnose i način razmišljanja. Fludni, fragmentirani narativ, tako predstavlja nestabilno jedinjenje dobijeno filtracijom već filtriranog koje rezultira režiranim ishodom s kojim možemo da se nosimo. Hibridni narativ, nastaje reparacijom izlomljenih delova prošlosti koji nisu zaslužili da budu istorizovani, ili makar, nisu bili u poziciji da to priušte.
Nasuprot tome, čini se da nove generacije imaju ozbiljne poteškoće sa sećanjem: zaboravili smo kako da se sećamo, jer Internet od nas ne zahteva da se sećamo. Taj internet koji je nepovratno penetrirao našu realnost i odavno izgubio pravo na veliko početno slovo. Mi nastavljamo da zaboravljamo stvari jer nemamo kapacitet da procesuiramo sav ovaj protok informacija. Naši aparati za filtriranje i memorisanje su pregoreli, ostavljajući nas ogoljene i nespremne u sred post-truth digitalne amnezije sa istopljenom matičnom pločom.
Radovi i iskustva podeljeni na izložbi hibridni narativi, hibridne istorije istražuju instrumente pripovedanja koji mogu doprineti kontra-istoriji, otkrivajući i arhivirajući marginalne, previđene i skrivene perspektive u koleraciji sa post-činjeničnom epohom koja nas je dočekala u ovom milenijumu. Izložba nudi virtuelni i fizički forum za diskusiju o odgovornosti kod proizvodnje istorijskog znanja i načinima na koje se ovi narativi i metodi prenose na naredne generacije.
hibridni narativi, hibridne istorije je projekat saradnje Nadežde Kirćanski i HEKLER-a, kolaborativne platforme i kolektiva koji se fokusira na kritičko ispitivanje gostoprimstva i konflikta putem ko-realizovanja umetničkih, edukativnih, i rezidencijalnih programa, i arhive, a koji obuhvata grupnu izložbu i rezidencijalni boravak za gostujuće umetnice. Započet je u novembru 2018. godine tokom boravka Nadežde Kirćanski na Residency Unlimited u Bruklinu, kao deo nagrade Mangelos, koju je te godine dobila. Pored dvomesečne rezidencije, nagrada podrazumeva i samostalnu izložbu po povratku u Srbiju.
Projekat je zamišljen kao grupna izložba sa ciljem da proširi uobičajenu formu takvih izložbi tako što će uneti kustoski i kolaborativni proces, u ovom slučaju sa lokalnim/regionalnim umetnicima, kao i sa onima koje je Nadežda upoznala u Njujorku. Susret s HEKLER-ovim aktivnostima i glavnim ciljem, otvorio je poznanstva i motivisao razvoj projekta, te je metabolički prerastao u saradnju koja je rezultirala međunarodnim umetničkim projektom hibridni narativi, hibridne istorije - koji se sastoji od jednomesečnog rezidencijalnog boravka i grupne izložbe.
Projekat su podržali: Fonda „Ilija & Mangelos“, Grad Zrenjanin, Proto Beograd, Umetnički prostor U10, Savremena galerija Zrenjanin, SKASKA Zrenjanin, Fondacija za savremenu umetnost iz Njujorka i HEKLER.
Vizuelni identitet: Damjan Malajev
ABOUT
Mirza Dedać (Beograd, Srbija) je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Osnovne studije završava u klasi prof. Čedomira Vasića, a master studije u klasi prof. Milete Prodanovića. Trenutno je na doktorskim studijama istog fakulteta. Dobitnik je nagrade „Stevan Knežević“ za crtež od treće do pete godine Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Liza Grobler (Kejptaun, Južnoafrička Republika) je vizuelna umetnica čija praksa je definisana procesom u kom materijalnost i efemernost objekata i medija spajaju fizičke i psihološke prostore, kao i istorijske i ekološke aspekte. U 2016. godini nagrađena je Africa Centre Award, a IZIKO Museum je otkupio njenu prostorno specifičnu instalaciju za Nacionalnu galeriju. Njeni radovi su izloženi na Cape Town International Art Fair (2017), Cape Town International Design Capital (2015), ADDIS International Video Arts Festival (Etiopija) i na MOFO for Forever Now (Tasmanija, 2015).
Nadežda Kirćanski (Zrenjanin, Srbija) je vizuelna umetnica koja kroz spektar medija istražuje sudar sociopolitičkih realnosti i savremenog jezika mladih, čijom se analizom filtrira skriveni emotivni, fizički i intelektualni rad. Osnovne i master studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek vajarstvo. Trenutno je na doktorskim umetničkim studijama na istom fakultetu. Dobitnica je nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ za 2018. godinu.
Mila Panić (Brčko, Bosna i Hercegovina) redefiniše postojeće narative o dijaspori i percepciju boljeg života kroz spektar medija. Nakon diplomskih studija na Akademiji umetnosti u Banja Luci, magistrirala je umetnost u javnom prostoru i nove umetničke strategije na Bauhaus Univerzitetu u Vajmaru. Njeni radovi su izlagani u Kunsthaus Dresden, Künstlerhaus u Beču, Muzeju savremene umetnosti u Skoplju, itd. Osnivačica je Fully Funded Residencies, onlajn platforme koja omogućava pregled umetničkih rezidencija, fondova mobilnosti i grantova. Trenutno živi i radi u Berlinu.
Igor Ripak (Zrenjanin, Srbija) je fotograf i umetnik koji živi i radi u Beču. Završio je osnovne studije dramaturgije na dramskom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Trenutno studira na smeru umetnost i fotografija u klasi prof. dr Jaira Martina Gutmana na Akademiji likovnih umetnosti u Beču. Radio je kao set fotograf na nagrađivanim dugometražnim i kratkometražnim filmovima (Min faster i Sarajevo, Refugee 532). Koautor je teksta predstave „Jedan zarez nešto“ postavljene u Beogradu u produkciji LeStudija.
Sahar Sepahdari-Dalai (Teheran, Iran) je video i performans umetnica koja u relacijama isceljenja i humora gradi prostor za dekodiranje društvenih normi i kulturoloških ukrštanja. Kustosirala je tekuću izložbu Digitalna dijaspora, gde su predstavljeni radovi umetnika koji pripadaju islamskoj dijaspori, naglašavajući rad umetnika crnaca islamske veroispovesti. Njeni performansi i video radovi su prikazani u Abrons Arts Center, The New Museum, Eyebeam, Judson Memorial Church u Njujorku, i The Haskell Opera House na granici između SAD-a i Kanade. Živi u Njujorku.
Goran Stojčetović (Skoplje, SFRJ) se bavi dubinskim asocijativnim procesima i psiho-vizuelnim sadržajima kroz likovne umetnosti, performans i socijalno angažovanu praksu. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu umetnosti u Prištini. Osnivač je i predsednik Udruženja Art Brut Srbija. Od februara 2015. vodi „Art brut studio VMA“ u Dnevnoj bolnici Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, gde pored likovnih radionica, radi i na teorijskom istraživanju odnosa umetnosti i psihologije.
Darko Vukić (Ivanjica, Srbija) je vizuelni umetnik i autor divergentne prakse. Diplomirao je na transmedijskim istraživanjima i slikarskom odseku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Član je Centra za istraživačku praksu (SAD). Gostujući je predavač na kursu Facing the Art, FUD UJEP u Usti nad Labom u Češkoj (2019). Finalista je nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ za 2019. godinu. Kustos je Prostetičkog paviljona za The Wrong - digitalno bijenale umetnosti (2019/20). Trenutno živi u Beogradu.
HEKLER je kolaborativna platforma i kolektiv koji se fokusira na kritičko ispitivanje gostoprimstva i konflikta putem korealizovanja umetničkih, edukativnih i rezidencijalnih programa, i arhive. HEKLER su osnovali umetnici Nataša Prljević, Jelena Prljević i Džošua Nirodžinski u Njujorku, a funkcioniše kao rastući transnacionalni kolektiv radnika i radnica u kulturi koji preispituje kooperativne metodologije i (ne)institucionalne modele unutar represivnih sistema.