Ko-kreiranje „Četiri Vode” + Prezentacija | Djeve kolektiv

Instruktorka: Marina Ilić

Kolektivno kreiramo prostor „Četiri Vode” prikupljajući utiske i  prepoznajući potrebe svih koji ovde provode vreme. Verujemo da je ko-kreiranje najbolji način da preoblikujemo ove prostore i stvorimo mesto za sve.

Marina Ilić (rođena 1988) je arhitektica sa međunarodnom praksom fokusiranom na rekonstrukciju i adaptivnu ponovnu upotrebu. Ona je suosnivačica DJEVEkolektiva, post-arhitektonskog kolektiva strukturiranog na način koji podstiče i unutrašnju i spoljašnju saradnju, a istovremeno održava snažnu ideju individualnog izražavanja. Marina trenutno živi i radi u Stokholmu.

Duboko-plavo + Prezentacija | Miloš Bojović

Duboko-plavo je radionica koja koristi fotografski proces cijanotipije kao poveznicu učesnika i učesnica sa zemljištem i arhitektonskim strukturama na posedu „Četiri vode”. Prvo se učesnicima/ama daje kratak uvod u istoriju i način pripreme cijanotipije. Zatim se od njih traži da istraže posed kako bi pronašli objekte za pogodne za izradu kontaktnih otisaka i vrate se u pekaru, koja je za ove potrebe preoblikovana u mračnu komoru. Učesnici/ce rade pod crvenim, sigurnosnim, svetlom i ređaju pronađene objekte na fotoosetljive listove papira. Kompozicija je prekrivena staklom i izložena Suncu 30-120 sekundi. Zatim se objekti uklanjaju i papiri se razvijaju u vodi. Rezultati su slike, zapisi fizičkog istraživanja učesnika/ca i njihovih estetskih izbora koje su Sunce i voda učinili trajnim.

Miloš Bojović je fotograf i povremeno pisac. U svom radu, Miloš istražuje odnose straha, anksioznosti i mogućnosti izbora u prostoru mašte. Eksperimentiše u oblastima slike, zvuka i teksta, koje spaja u video instalacijama i filmovima. On je suosnivač ŽTMRLJ.PROD, producentske kuće koja istražuje teme unutar underground filma, muzičkih spotova i stop-motion animacije. Blisko sarađuje sa Jelenom Prljević na različitim projektima i idejama, gde je projekat “Četiri vode” od glavnog interesa. Piše različite vrste tekstualnih formi koje su do sada objavljene u online časopisu “Tag”. Živi u Požegi, Srbija.

Reko(r)diranja i Transkripcije

Instruktor: Janis Andronikidis

Nakon usklađivanja sa škripanjem vrata, 10. jula 2023. godine, Beatriz Ferejre, mi smo (re)verzovali praksu transkripcije zvukova komponovanjem eksperimentalnih naslova nalik partiturama za terenska snimanja, istežujući reči, slike, fraze iz tekstova koje su napisali Suzan Houv, Margiad Evans i Dimitra Joanou. Aktivirali smo naše naslove u polju, eksperimentišući na način na koji je Lisa Robertson odgovorila na fotografije Eugene Atgea u „Uznemireno”, sastavljajući zvučni dokument različitih kvaliteta, slušnosti i ritmova. Sa ciljem da se stvori otvorena arhiva za buduća terenska snimanja i transkripcije, dobijeni zvučna dokumenta i naslovi nalik partiturama biće dostupni online.

Janis Andronikidis je istoričar umetnosti, pisac i prevodilac. Godine 2021. pokrenuo je tekući istraživački projekat oko pojmova prevoda i arhive. Originalno predstavljen kao serija dvojezičnih pesničkih pisama u kontekstu ‘The Whole Life Academy’ u Haus der Kulturen der Welt (HkW, Berlin), preuzeo je različite oblike i materijalnosti: tekst/fotografija/film/zvuk. Štampana publikacija “Plavi magneti: prevod kao arhivski proces”, koju će objaviti A) GLIMPSE) OF), je nastavak istraživačkog projekta - dvojezična poetska epistolarna korespondencija između A1 i A2, koja se odvija oko njegove porodične arhive. Studirao je istoriju, arheologiju i istoriju umetnosti na Aristotelovom univerzitetu u Solunu, a magistarski rad, “Dokumentovane subjektivnosti, umetnička autonomija i socijalni registar: kritička analiza vizije Forenzičke arhitekture” završio je na Edinburg umetničkom koledžu. Njegovi tekstovi i prevodi, u različitim formatima, mogu se naći, između ostalog, u Filozofija svetske demokratije, Drugi pogled/Drugi ekran, TripleAmpersand &&&, Arts Catalyst, i Ultra Dogme. Od 2022. godine sprovodi istraživanje na Novom Centru za Istraživanje i praksu.

KREIRAJ / SMISAO

Instruktor: Džošua Nerodžinski:

KREIRAJ / SMISAO je višečulna, iskustvena igra koja podstiče svest i angažuje pamćenje. Igra počinje tako što igrači nasumično biraju 1-4 drvena žetona iz vreće za igru. Svaki žeton ima deskriptivnu reč sa jedne strane, poput „slatko”, i jedno od čula sa druge strane, poput „miris”. Koristeći žetone kao čulne podsticaje, igrači stvaraju okruženje koje uključuje sve izabrane žetone. Svim igračima se traži da se usredsrede na iskustvo i zabeleže osećaje i povezane uspomene koje se javljaju tokom igre.


Džošua Nerodžinski (rođen 1982) je umetnik koji spaja slikarstvo i forenzičku fotografiju kako bi se bavio ličnim i nacionalnim istorijama. On je suosnivač HEKLER-a, transnacionalne umetničke platforme koja podstiče kritičko i eksperimentalno ispitivanje gostoprimstva i konflikta. Selekcija nagrada uključuje nagradu Nacionalnog doprinosa za umetnost i umetničke rezidencije u okviru Džozef i Ani Albers Fondacije, Sem i Adel Golden Fondacije, i Vaseik umetničke rezidencije. Džoš je stipendista AIM Bronks muzeja i trenutno živi i radi u Meksiko Sitiju.

Prirodno bojenje

Instruktorka: Jelena Antanasijević

Radionica se sastoji iz dva dela.

Opis prvog dela (Cvetno udaranje) 

Korak 1: učesnici seku beli pamučni materijal na pravougaone uzorke koje će koristiti za svoje cvetne printove. 

Korak 2: učesnici traže elemente (cvetove, latice i lišće) na posedu „Četiri vode” kao osnovu za cvetne printove. 

Korak 3: učesnici koriste čekić da bi oslikali svoje izabrane elemente na uzorke materijala. Tokom procesa imaju još jedan komad pamučne tkanine preko. Cvetovi su spljošteni između tkanine i uzorka materijala. Na taj način, čekić ih ne dodiruje dok se ne utisnu na uzorak materijala koji je sa donje strane. 

Cilj: stvaranje jedinstvenih tekstilnih 

uzoraka sa prirodnim elementima. 

*Nikolija Prljević, jedna od organizatorki „Četiri vode”, upoznala me je sa ovom japanskom tehnikom cvetnog udaranja pod nazivom Tataki-zomé.

Opis drugog dela (Prirodno bojenje) 

Nekoliko učesnika umoči neke od svojih pamučnih uzoraka u dva lonca sa vodom. Jedan lonac u sebi sadrži matičnjak, nanu i neven, a drugi crveni kupus. Nakon kuvanja u vreloj i posoljenoj vodi, obogaćenoj belim sirćetom, uzorci se razmotaju i okače na žicu kako bi se osušili i kako bi se video krajnji rezultat. 

Cilj: radionica istražuje bojenje belog pamučnog materijala bojama iz prirode.

Jelena Antanasijević je kostimografkinja i edukatorka. Jelena ima dve master diplome, sa Univerzitetu u Konektikatu i sa Beogradske akademije primenjenih umetnosti. Od 2008. godine, dizajnirala je kostime za preko trideset produkcija uključujući operu, mjuzikle, drame, osmišljene predstave, kratke filmove, TV i reklame u SAD i Beogradu, Srbija. Počevši od 2017. godine, ona se više fokusira na podučavanje dizajna kostima i tehnologije na nekoliko škola, koledža i univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama: Univerzitet u Konektikatu, Komjuniti Rutc na Bruklin koledžu, i najskorije, na PEJS Univerzitetu u Njujorku gde je predavala kao redovna profesorka i delovala kao direktorka kostima. Trenutno - Jelena pokreće svoj posao ilustracije koristeći svoje znanje i veštine pripovedanja kao kostimografkinja.

Zvukovno putovanje u prirodi

Instruktor: Boško Bošković

Radionica počinje vežbama disanja, pevušenja i upotrebom zvučne štimung viljuške koja smiruje nervni sistem i uzemljava telo. Boško, zatim koristi isceljujuću moć vibracija glasa i zvukovanja uz muzički instrument, kutiju Šruti. Istražujući duboku zvučnu vezu sa našim telima, ostavljamo iza sebe aktivni um i prihvatamo Alfa i Teta moždane talase koji su idealni za meditaciju i doživljavanje sebe kao energetskog bića.

Boško Bošković je Reiki master, trenirani i sertifikovan u liniji Usui Šiki Rjoko i zvučnom isceljiteljstvu u okviru Isceljiteljskog centra u Sausalito, Kalifornija. Bošković je osnivač Letc Hil NYC, privatne prakse specijalizovane u Reiki tretmanima, i koordinator Reiki zajednice u Minka Bruklin. Održava Reiki i velnes časove u Grand Strit Hiling Prodžekt i staračkim domovima u Njujorku.

Lajra Dizajn - kako je sve počelo
Prezentacija: Margot Savin Vidović

Učesnici i učesnice su bili u prilici da se upoznaju sa početnim izazovima, pitanjima, strahovima i promišljanjima sa kojima se Margot suočavala prilikom prvih koraka tokom procesa osnivanja svog brenda Lajra Dizajn, spajanja njenog umetničkog izraza i preduzetničkog naboja. Pored pregleda  opširnog asortimana i aktivnosti koje Lajra nudi svojim, sada već, mnogobrojnim klijentima, razgovarali smo i o usađenom strahu od neuspeha i osude, koji mladi umetnici i umetnice često osećaju i doživljavaju u okolnostima Akademije, a prilikom odvažnih pokušaja upliva u komercijalne vode tokom studija umetnosti. S tim u vezi, govorili smo o načinima na koje takva iskustva (dez)informišu samu ideju istupanja na tržište rada u okviru kreativne sfere.

Margot Savin Vidović se bavi ilustratracijom za decu. Godine 2017, zajedno sa suprugom Markom Vidovićem, osnovala je brend za decu pod nazivom “Lajra dizajn”. Lajrinu pretežnu delatnost čine ilustracije za decu, izrada jedinstvenih igračaka od drveta, keramike i drugih prirodnih materijala. 2020. godine upisala se na kurs keramike u “Keramiks skver” u Novom Sadu. Diplomirala je slikarstvo 2009. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Aktivna je u pomaganju i spašavanju životinja u nevolji.

Uslovna sloboda

Prezentacija: Nina Komel

„Uslovna sloboda” je prostorno-vremenska instalacija koja se bavi istraživanjem raspada Jugoslavije i narativa teorija zavere u kontekstu događaja posle rata. Rad koristi prostor i realno vreme kao ključne umetničke elemente povezane sa dodeljivanjem međunarodnih pozivnih brojeva teritorijama bivše Jugoslavije. Međunarodni pozivni broj je broj koji se dodeljuje zemljama prema specifičnim standardima i kriterijumima koje postavlja Međunarodna telekomunikaciona unija (MTU). Dodela koda uključuje faktore kao što su geografska lokacija, tehničke smernice i politička razmatranja. Jedan od MTU-ovih kriterijuma za dodelu koda uzima u obzir upotrebu prvog dostupnog broja unutar zone međunarodnog koda kada se pojavi nova zemlja. Međutim, u ovom slučaju, čini se da je taj kriterijum prenebregnut, skoro kao da je neko predvideo niz događaja koji će se odvijati u ovom regionu. Zanimljivo je da je data dodela međunarodnih pozivnih brojeva na teritorijama bivše Jugoslavije izazvala pitanja u kontekstu teorija zavere. Na primer, postavlja se pitanje zašto su ostavljeni prazni prostori za brojeve 381, 382, 383 i 384, dok su drugi brojevi u nizu popunjeni, ostavljajući praznine između? Osim toga, postoji pitanje da li je data dodela međunarodnih pozivnih brojeva povezana sa domaćim političkim interesima i kako se preseca sa globalnim političkim interesima i planovima?

Nina Komel je vizuelna umetnica i grafički dizajner. Stekla je master diplomu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, specijalizujući se za nove medije. Pored toga, osnovne studije završila je na Odeljenju za slikarstvo na Akademiji umetnosti u Banja Luci. Godine 2016. nagrađena je “ZVONO” nagradom, kojom je prepoznata kao obećavajuća mlada vizuelna umetnica u Bosni i Hercegovini. U okviru vizuelnih umetnosti, Komel se bavi istraživanjem i reinterpretacijom političkih pejzaža, kao i ličnih narativa unutar Balkanske regije. Njeni umetnički koncepti su usmereni na naglašavanje percepcije identifikovanja apsurdnih okolnosti i svakodnevnih detalja koji su integralni deo zajedničkih ljudskih iskustava.

Pored posete ŽCU organizovali smo i šetnju do, trenutno, napuštene kuće i zemljišta kom je rođena i odrasla naša baba Bosiljka, kao i nekoliko generacija u njenoj liniji, i odakle je prenos, sada obnovljenih koliba, za potrebe sastajalšta „Četiri vode” izvršen. Učesnici i učesnice su imali priliku da saznaju nešto više o istoriji mesta, susretnu meštane i čuju njihove perspektive o migracijama i vrednostima zemlje.

Tokom Letnje škole posetili smo lokalnu inicijativu „Ženski centar Užice”. Učesnici i učesnice su imali priliku da se upoznaju sa članovima ŽCU tima, njihovim programom i izazovima sa kojima se inicijativa susreće. Fokus našeg razgovora bio je Centar za prikupljanje i reciklažu tekstila - „RETEX”, socijalno preduzeće koje omogućava zapošljavanje žena koje teško nalaze posao u Srbiji. To uključuje žene sa invaliditetom i žene starije od 50 godina. One rade na prikupljanju i sortiranju tekstila, kao i na šivenju proizvoda od starog tekstila. Naša poseta je za cilj imala inspirisanje i angažovanje prakse solidarnih ekonomija i održivih zajednica.